EU ima programe čija je svrha da podrže države članice, ali i druge države van EU, u sprovođenju njene unutrašnje politike. Ti programi se finansiraju bespovratnim sredstvima iz budžeta EU, koja su usmerena ka različitim oblastima: poljoprivredi, očuvanju životne sredine, energetici, trgovini, obrazovanju itd.
Učešće u programima ostvaruje se prijavom na otvorene pozive za dostavljanje projektnih predloga (grant šeme).
Republika Srbija trenutno učestvuje u sledećim programima:
- Horizon 2020
- Evropa za građane i građanke
- Kreativna Evropa
- Zapošljavanje i socijalne inovacije
- Erasmus +
- Customs
- Cosme
- Fiscalis
Programi se međusobno razlikuju po organizacijama (aplikantima) koji mogu da konkurišu za projekte (mogu biti: državne institucije, jedinice lokalne samouprave, mala i srednja preduzeca, zadruge itd.) kao i po samom procesu apliciranja i dokumentaciji koja je neophodna, što je jasno definisano u okviru svakog poziva.
Kako bi pružila podršku zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo, u cilju sprovođenja reformi koje se od njih zahtevaju, EU daje pomoć u okviru IPA sredstava.
IPA predstavlja instrument za predpristupnu pomoć, tj. bespovratnu pomoć koja je dodatak na već izdvojena sredstva iz budžeta Srbije namenjena reformama. U okviru IPA , vrlo su značajni programi prekogranične saradnje i transnacionalne saradnje (Interreg).
U oviru IPA II Srbija će učestvovati u programima prekogranične saradnje sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, kao i u Dunavskom i Jadransko-jonskom programu transnacionalne saradnje. Svaki od programa ima posebnu teritoriju koja je njime obuhvaćena. Jedinice lokalne samouprave mogu imati direktnu ili indirektnu podršku iz IPA sredstava, u zavisnosti od toga da li konkurišu svojim projektima ili budu njihovi krajnji korisnici u sklopu projekta državnih organa.
Da bi potencijalni korisnik bio uspešan u konkurisanju za IPA sredstva, neophodno je da bude upoznat sa pravilima konkurisanja i sprovođenja projekta. Sve u cilju uspešno realizovanog projekta i kako ne bi došao u situaciju da vrši povraćaj novca ukoliko je bio nepravilno ili nenamenski utrošen.
Kroz IPA sredstva finansiraju se projekti koji su u skladu sa razvojnim prioritetima EU i Republike Srbije. U okviru svakog poziva, tačno je određeno kome su sredstva namenjena, u kom iznosu, pod kojim uslovima, koje kriterijume treba ispuniti, dokumentacija koju je potrebno dostaviti i u kom roku. U suprotnom, projekat može biti odbijen zbog administrativnih ili tehničkih razloga.
Kancelarija za evropske integracije (KEI) rukovodi procesom programiranja IPA, utvrđuje dinamiku, daje sugestije za izmenu programskih dokumenata itd. Dok su Ministarstva u obavezi da obezbede konsultacije i informacije svim zainteresovanim stranama.
Godišnje programiranje IPA obično počinje početkom kalendarske godine, i zato je od ključnog značaja spremno ga dočekati.