Gradski čvrsti otpad sadrži značajan deo organske materije koje generišu različite gasovite produkte u uslovima kada je otpad odložen, zbijen i pokriven na deponijama. Anaerobne bakterije deluju u okruženju bez kiseonika, što dovodi do razlaganja organskih materijala i proizvodnje, pre svega ugljen-dioksida i metana. Ugljen-dioksid, koji je rastvorljiv u vodi, verovatno će migrirati van deponije spontanim prirodnim procesom. S druge strane, metan koji je manje rastvorljiv u vodi i lakši od vazduha, takođe će težiti da migrira iz deponije.
Reciklaža je proces skupljanja recikabilnog tpada, separacije recikabilnog otpada od ostalog otpada i sortiranje u podgrupe, presovanje (baliranje) otpada i debaliranje otpada, prerada otpada i upotreba recikliranog proizvoda. Reciklaža je prema tome, jedan zatvoren ciklus proizvoda, pa se može reći i da reciklaža prati životni vek proizvoda.
U Srbiji se po stanovniku proizvede od 0,3 kg do 0,8 kg komunalnog otpada na dan. Nadležni skupe 2,2 miliona tona komunalnog otpada godišnje. Manje od 15% ide na reciklažu, a ostatak završava na deponijama.
Razlaganje organskog, biorazgradivog dela čvrstog otpada u gasove sa visokim udelom metana može se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije u reaktoru. Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na
izvoru, ostatak fermentacije (digestat) se normalno tretira aerobno do komposta. Na taj način je konačni rezultat fermentacije otpada u većini slučajeva sličan aerobnom kompostiranju. Procesom razlaganja nastaju biogas, kompost i voda.