Paneli za toplu vodu

Kako pomoću solarnih sistema koristiti sunčevu svetlost?

Korišćenje solarnih sistema u našem slučaju znači korišćenje energije sunca u našim solarnim sistemima za zagrevanje potrošne tople vode i dogrevanje grejnih tela u prostorijama u kojima živimo i radimo.
Solarni sistem sastoji se od: solarnih kolektora, akumulacionog rezervoara ( bojlera ), kontrolne centrale sa pumpom i ekspanzionom posudom, i sistema cevi, raznih ventila, slavina i izolacionog materijala.
Treba spomenuti i fluid u solarnom krugu ( glikol, odnosno anifriz ), jer u slučaju korišćenja vode u solarnom krugu dolazi do smrzavanja iste u cevima tokom zimskog korišćenja sistema kad je sistem u fazi mirovanja, a sve to zbog totalne oblačnosti neba i nemogućnosti prodiranja sunčeve svetlosti čak i u minimalnom obimu. Koristi se SAMO atestirani, neotrovni glikol, kako ne bi došlo do neželjenih posledica u slučaju eventualnog
prodiranja istog u vodu koja se zagreva u solarnom bojleru.

Šta kad nema sunca na nebu?

Važno je znati da solarni sistem ne može da radi ako nema ni malo sunca ( tokom noći i pri totalnoj oblačnosti ), tada u solarnom sistemu trenutno prestaje zagrevanje vode, što je i normalno. Ali zato i pri pojavi najmanje količine direktne ili difuzne svetlosti solarni sistem ponovo počinje automatski da radi i vrši svoju namenu, čak i ako je temperatura napolju ispod nule ( za ovo su neophodni cevasti vakuumski kolektori ). Zbog navedenog, trebalo bi u sistemu imati akumulacijski bojler većeg kapaciteta koji akumulira sunčevu energiju dok sunca ima, da bi toplu vodu mogli koristiti i u vreme dok sunca nema, kao na primer rano izjutra ili tokom večeri i noći.

Kolike su uštede?

Optimalno projektovan solarni sistem može zadovoljiti do 80 % godišnjih potreba za potrošnom toplom vodom. Četvoročlanom domaćinstvu je, za dobijanje tople sanitarne vode, potrebno 2 solarna kolektora i bojler od 200 litara vode. Ukoliko se kolektori koriste za ispomoć grejanju , sistem je potrebno dimenzionisati tako da površina kolektora bude oko 20% od ukupne grejne površine
Svi detalji se utvrđuju kad se snimi ceo objekat i sagleda njegov položaj u odnosu na sunčevu putanju tokom dana.

SOLARNI KOLEKTORI – osnovni deo solarnog sistema

Biraju se u odnosu na klimatsko područje, zaokrenutost kolektora prema jugu i od horizontale, godišnjem dobu kada će biti najveća potrošnja, zapremini bojlera i željenoj temperaturi u bojleru.
Postoje pločasti i cevasto – vakuumski kolektori. Tokom leta, i pločasti i cevasto vakuumski kolektori mogu podjednako zagrejati vodu, ali tokom prelaznih perioda (rano proleće i kasna jesen ) a naročito tokom zime cevno-vakuumski kolektor daje znatno više energije zbog svoje konstrukcije.
Jedan pločasti ili cevno vakuumski kolektor (2kvm) može zadovoljiti 100 – 150 litara vode dnevno, zavisno od potrošnje.
Ali ako se želi i dogrevanje prostorija u obzir dolaze samo cevno vakuumski kolektori.

Od velike je važnosti ugao nagiba kolektora, a to je ugao između kolektora i horizontale. Optimalan nagib je oko 45 %, gledano za celogodišnji rad sistema. Kolektori se mogu postaviti od minimalno 15 % pa do 75%. Veći ugao kolektora bolji je za zimske mesece ( kad je sunce nisko ), dok je manji ugao bolji za letnji period. Menjanjem ugla nagiba kolektora jednom mesečno u odnosu na jedan nagib tokom cele godine moguće je povećati ozračenost za oko 6%. Ali za naše podneblje prihvatljiv je nagib kolektora od oko 30% – 45% tokom cele godine rada sistema.

Uzmite ono što vam nudi sunce, a to ćete postići ugradnjom SOLARNOG SISTEMA u vaš životni prostor. Idealno rešenje za velike potrošače tople vode, kao što su auto perionice, moteli, hoteli, klanice, bazeni…